Dve Marije

uto - 11.11.2008

znam, čudan nasov posta, koji zbog toga već od početka ne zvuči veselo.. pa, i nije.

napisala sam skoro onu pesmu, i u komentaru rekla, kako sam učinila mnogo loših stvari u životu, ali da je ta izgledala tako dobro..

može li nešto loše ikada biti dobro?

hm.. taf kueshchn.

možda..

ukoliko je nešto shvaćeno (a jeste) nakon nekog lošeg čina (koliko god taj isti čin ili događaj bio lep sam po sebi tj van konteksta) - može li se reći da je imao dobru svrhu?

nisam planirala da se to desi.. tako nešto ne može uostalom da se planira.. desilo se .. bilo je, mnogo, ali mnogo jako.. mozak više nije funkcionisao uopšte.. osećaj bivanja zajedno, bez reči, bez pokreta, svemir..

toliko ću reći..

sve je već bilo učinjeno pre nego se stvarno desilo, prelaz je zato bio skoro neprimetan, iako čekan, dugo..

...

pregazila sam sve svoje zavete istini, iskrenosti, poštenju, sve što sam ikad zagovarala, trubila, vikala sa planine.. sve je palo u vodu pred silinom te ljubavi i iz nje rođene želje..

skoro sam takođe napisala, da nema ljubavi nad istinom.. da li je to onda bila ljubav, ako nije bila okrunjena istinom, sa moje strane..

on, je svojoj ženi rekao sve, ali tek nakon što se desilo.. ona ga je izbacila iz kuće, rastali su se, ne i razveli.

ja, svom mužu, rekla samo za osećaje, ne i za fizička dela.. on je spavao nekoliko meseci u drugoj sobi..

..

nakon svega, rekla sam tom čoveku, ako mi se ikada nešto ovako ponovo desi, biću tada slobodna.. (da kažem svoju istinu)..

začudio se, kako ponovo ako mi se desi.. naravno, da se tako nešto ne dešava dva puta u životu.. tako jako sigurno ne..

..

od tada traju moje borbe, sa samom sobom, sa istinom koju znam i koju sam kao kaznu se zavetovala sebi da ću je odneti u grob, pristala na prokletstvo u ovom životu i na izgnanstvo iz raja..

..

u poslednje vreme, sve teže mi pada misao o tome koliko je to što sam učinila pogresno, sa duhovne tačke gledišta..

ne mogu nisakim da pričam o ovome, a istina u meni vrišti da bude izrečena..

bog zna koliko sam noći plakala, koliko sam puta želela da mu kažem sve.. pa kud puklo da puklo..

..

od tad je prošlo pet godina.. znam da bi meni bilo lakše, znam da bih njega povredila puno, da li je bolje da bude povređen ali zna istinu, verovatno da.

..

sinoć sam ga zvala, rekla sam mu, znaš onaj san što si sanjao, da nas jure neki vampiri, a mi kao nešto bežimo itd, pa nisu ti vampiri oni ljudi što si mislo da jesu.. ne? ne. to sam ja.. ja sam taj vampir u tvom životu.. kako ti, srce moje, šta pričaš, opet nešto filozofiraš, koji ti je..

..

pokušaj od pre par meseci, početak priče, znaš ono, pre pet godina što je bilo.., i njegovo presecanje u startu, znaš, ako mi tad nisi rekla, šta god bilo, ne moraš ni sad.. ne interesuje me..

..

čitala sam skoro jednu knjigu, tj čitam je još uvek, ali na početku su bile rečenice nešto kao, pet nivoa istine, reći sebi istinu o sebi, reći sebi istinu o drugima, reći drugima istinu o sebi, reći drugima istinu o drugima, i konačno, svima uvek govoriti istinu..

pomislih, džabe ja čitam ovo dalje, kad, ja ne živim u istini.. ne, još uvek ne.. ovih poslednjih pet, šest godina..

sem toga, ovo nije jedino što sam uradila u svojim nesvesnim danima, u kojima je moja izgubljena duša lutala tražeći spokoja i izlaza iz sopstvenog životnog pakla.. pakla oivičenog strahom, ljubomorom, posesivnošću, napadima paranoje..

odgovor sam, nakon svega, dobila, i taj trenutak neću da zaboravim nikad.

a odgovor je, da moram biti ona koja jesam, pa kako god to bilo. da moram biti slobodna da stanem iza svoje istine, ali sto posto, ne polovično, ne tričetvrtno, već potpuno, jer, jedino to se računa, jedino tada se otvaraju neka druga vrata..

zvuči lejm? poznato?

da, poznato jeste bilo, ali ne i spoznato..

od tad se borim da kroz ta vrata prođem, ali izgleda da je to nemoguće, dok god se ne ostave gresi prošlosti iza sebe..

dok god te istina ponovo ne okupa spolja i iznutra..

i dolaze mi te hamletove reči: "može li kogod oproštaj da traži, a korist od svoga zločina da drzi?"...

plašim se.. plašim se, da ću mu reći sve......... .........

ps. ne očekujem oproštaj..

mislim da niko to sve što sam činila ne bi mogao, pa moguće ni trebao, da oprosti.

kako god zvučalo, i meni je teško da oprostim sebi.

edit2:

čet - 23.10.2008

devet godina mog braka..

pauza na poslu, idem u prodavnicu, kiša pada kao iz kabla, moj crveni kišobran prkosi sivilu ..

na izlaznim vratima zvoni telefon, pomislim, gazdarica me želi obavestiti da mi je smanjila kiriju :), ali ne, ipak, on.. dragi..

kaže, koliko ono godina danas? pa čestitam ti..

kaže, hajde da zaokružimo bar na deset, pa posle kako hoćeš :)..

rekoh, ako preživimo narednu godinu, stvarno nam svaka čast..

na trenutak zastaje, znači li to da sumnjaš da ćemo uspeti?..

o, da..

i mislim u sebi, o kako samo da..

kaže, nije za preko telefona, pričaćemo kada se vidimo..

u sebi mislim, zar opet? ima li se više šta reći..

pita, odakle ti to dolazi? rekoh, ne znam, od tebe..

vetar me udara u lice, skupljam kišobran jer bi se samo polomio, od horizontalne kiše ionako ne štiti..

nisam tužna..

čudno raspoloženje mi se razliva mislima..

mislim na stanje ovde, na svoj život, na to da je danas jedna velika arhitektonska firma sa cca 120 zaposlenih objavila da otpušta 60 posto zaposlenih, da treba da potpišem ugovor za stan na narednih godinu dana, da bih, pored svega, volela da postanem irkinja :)..

dišem..

kapljice kiše na prozoru.......................

9 godina....... eh..........................................................

ne znam da l je baš za čestitanje, al' ako hoćete da popijete nešto, kuća časti :)..

pon - 20.10.2008

eee..

sa svakim povratkom odande ovde deo mene se raspadne, jer deo mog srca nepovratno ostane tamo.. u tim ulicama, osmesima i zagrljajima dragih lica, sunčevim zracima, bledoj izmaglici nad jezerom ade, kalemegdanskom žagoru, naravno knjižarici plato u knezu :) i ostalim sitnicama koje život znače..

tako ni ovaj put nije bio izuzetak..

sletanje na dablinski aerodrom, irska hrid obavijena gustim sivo belim oblacima, kao da je bog ne voli, pa je sakriva od svojeg pogleda..

carinici koji ne razumenju sta znače reči "dobar dan", ćutljivi taksisti, zabrinutost zbog povećanja taksi na dohodak za jedan posto na globalnom nivou, vazduh ispunjen mirisom mora, vetar što leluja raznobojne zmajeve na nebu nad bull ajlendom... poznati (dragi) prostor i pogled sa terase, al' nekako prazan, hladan, previše dalek..  od beograda..

njihovi esemesovi, kada ćeš ponovo doći, javi se kada stigneš, nemoj da mi dramiš sad tu, reči upućene mojoj majci sa začetkom suze u oku.., ne stizanje da se završi mnogo toga željenog, da se vidi 'propisno' ili uopšte sa mnogima..

svaki put jako brzo proleti.. samo se okreneš, i već je prošlo, stežeš stomak da ne osetiš kako te boli, želja da se vratis, nemogućnost da to učiniš, raspetost na krstu stihije današnjeg načina življenja..

još tri godine, govorim sebi.. da uzmeš taj pasoš (nadam se), i onda si slobodna.. možeš otići, možeš se vratiti, možeš početi iz početka bilo gde..

preživi.. pomozi im, jer ovako to možeš, znaš da im znači..

doći ću.. ponovo..

ne znam kad. čim pre, za novu godinu već možda, volela bih, iako je karta bezobrazno skupa zbog božića i sveg tog ludila kad svet putuje..

ako ne, na proleće tek.., ali kako će duga, duga biti ova zima u tom slučaju....

ps. siguran znak povratka - ponovo onlajn :]

pa, pozdravlja vas vaša m (x2)

a i jedne lepe crne oči posebno :o))

pet - 03.10.2008

šta znam, eto malo :)

ukratko, baš mi je lepo s njim. naravno, podsećam se dok vozim na sastanak da smo nas dvoje i da možemo biti samo prijatelji :).

ipak snimam se kako se tuširam i brijem noge :d pre susreta s njim. zašto? kad ih on sigurno neće videti ispod tankih crnih pantalona.

well, opravdavam se da eto, želim lepo da se osećam - zbog sebe.

aha.

tešim se time da ovoga puta namerno nisam isfenirala kosu, samo sam je nehajno podigla šnalom na potiljak i pustila par pramenova da mi slučajno padne na rame. nije mu smetalo :).

crna čipkasta bluzica postavljena crvenim satenom sa tankim crnim bretelama, preko toga kratki crni top i crna poluprovidna marama koja mi prekriva sve - ali ne potpuno :d..

taj pogled dok skidam jaknu eh :)..

njegov zagrljaj, kao i nehajni komplimenti za ovo i ono..

i da, smeh.. lajthartid, što bi rekli braća Jenglezi.. lagana konverzacija koja samo teče.. onda, kao, da se uozbiljimo, pa krenemo neku ozbiljniju temu.. i tu se složimo, lepo je.. i onda opet zezanje.. kao deca :)

s tim što on i jeste :)) - ja, ne znam baš da l mi priliči (kao sto sam vec jednom rekla) :ddd

well, sledeće nedelje će da me vodi u operu.. magicna frula, da li bih išla? naravno :)

naravno da sam skroz zaboravila da napomenem da iduće nedelje putujem. nadam se da neće kupiti karte pre nego se dogovorimo oko datuma :).

toplu čokoladu i kineske štapiće ću da preskočim :)

i njegovo da mu izgledam kao neki učitelj, i da ga jako zanima moje znanje.

jel? a šta bi to želeo da znaš :))

onda svraćanje u drugi kafić, hoću li da sednemo ponovo? da li žuriš? ne.

i tako.

inače stvarno neću da pravim nove greške u životu. samo lepo je i neka je tako. to je sve.

o jes.

al kad je krenuo, taj zagrljaj i nije bio prijateljski. osetila sam to :o)

energetski, da ne bude zabune :ddddd

ps. don't get me wrong but :

pon - 29.09.2008

eto, došlo mi ..

što znači da se osećam lepo

a zašto? pojma nemam.

možda zato što je između mene i mog muža, (za rubriku: verovali ili ne) nekako u poslednje vreme sve lepše.

bio je za vikend, i ostao je, prvi put posle jaaako dugo vremena, jedan dan duže. i bilo nam je baš lepo zajedno.

možda ćemo i da ponovo živimo zajedno. to bih volela baš baš. stvarno navijam za to. za nas. (za istu rubriku :))

inače zvao me i J.. baš zvao, telefonom, što mi je jako čudno, jer mene ovde skoro niko ne zove. čujemo se ili porukicama ili uživo. telefon retko ko koristi za razgovor, češće je komp u opticaju.

elem, kakogod, videćemo se ove nedelje. i to me, takođe, raduje :).

pa, samo da vam poželim dobar jutar.

i pesmmica za danas :))

...

ps. a napolju sunce :)) what more to wish :)

pon - 22.09.2008

kraljica.. jedva je čekam :)).. jer će, kako kažu, biti lepša od leta.

ovde, da se odmah razumemo.

kažu da će biti nežna i blaga,

puna sunčano snenih popodneva, kakva ovog leta videli nismo..

sa puno manje kiše, i sveopšteg sivila.. tek tu i tamo s  jutrima oivičenim paperjem magle prosutim po horizontu..

kažu, da će doneti blagost u naša lica i poglede, i njom zameniti tihi očaj jednog kišom prevejanog summer tajma..

leta, ispunjenog strepnjom, slutnjom, nesigurnošću, što meteorološki, što ekonomski, leta u kom se šuškala reč 'recesija', od koje je podilazila neka jeza, a onda, preko noći, pucale firme, ljudi dobijali otkaze.. smanjivao se budžet za kapitalne investicije, padale cene nekretnina, odustajalo se od sklopljenih poslova..

i onda se desi da dođe red i na tvoju firmu, koja se eto iznenada, tek tako prepolovi, a plate smanje za deset posto, linearno, pa kom opanci kom obojci..

i onda priehaje jedna mirna jesen.. tiha, mačkasta, umiljata, jer, gore se ne može.

a, ispekli smo mi taj zanat u serbijici, za buduće generacije i naše neke nove inkarnacije.. ništa nas više ne može iznenaditi, mi znamo, preživećemo.

iako smo bežali od te reči, ispostavilo se, ne može nas više prestrašiti kao nekad.., te smo spokojni, malo tužni, ali - guramo.. još malo..

čet - 18.09.2008

...

...

... a možda, možda pored tebe treba da naučim da volim bez želja ...

.. ljubav, ljubavi radi ;))...

uto - 09.09.2008

šta da kažem.. samo neke crtice iz prepiske.. to je dovoljno..

pon - 01.09.2008

ili kako izgleda dan posle..

nedelju dana posle, tačnije rečeno.

pa, preispitivala sam se, nije da nisam. i nije mi se svidelo to što sam uradila, tačnije, što sam dozvolila da se dogodi. i, sad, priznajem, mislim, nije (mi) to trebalo. lažem naravno, trebalo mi je. ali, kapirate, nije zaista..

i onda, sve moje priče, kome bre. uff... tako da sam, za vikend koji sam provela sa dragim, bila prilično nervozna (neću biti neurozan, ćetri sata ćamio čekajući) khm, nego.. rešim da mu kažem, bar 80 posto svega..

i tako, kažem mu. da je plagijator. a ne, da se desilo nešto, između mene i E. i u emotivnom, i u fizičkom smislu. da nismo do kraja, ali da bih to želela, što se, ipak, najverovatnije nikada neće dogoditi.

da mi nije lako da mu to kažem, ali da moram, budući da bih isto volela da znam da je obrnuta situacija. 

i bila me je frka. ali sam pomislila, pa jeste da si bila slaba, ajd sad budi jaka pa priznaj to.

bio je dobar osećaj izreći istinu, ili bar neki njen deo.

nisam mu rekla potpuno sve. mada bi meni bilo lakše da jesam. ali bih ga time samo povredila, jedino meni bi bilo bolje. ne znam, nisam pametna po ovom pitanju...

nije dramio. čuo je, prihvatio to kao istinu. nije se distancirao od mene, nije me osudio. rekla sam mu da ću idući put - ako se ikad slično desi, da mu kažem pre.. šetali smo posle po jednom velikom parku i pravili fotografije.. razne.. ćutali, pričali opušteno i usput.. onda gledali neki film, grickali kokice, ležali jedno pored drugog.. hteo je da me ljubi, to mi je bilo čudno.. nekako nisam mogla da ne mislim na E. ...

..

The world was on fire
No one could save me but you.
Strange what desire will make foolish people do
I never dreamed that I'd meet somebody like you
And I never dreamed that I'd lose somebody like you.................

i really love this guy…

pet - 22.08.2008

Slika br. 3 Ja & on

well, šta da vam kažem o njemu?... da dolazi u ponedeljak, da će ostati do utorka.. da tu ima jedna noć između.. koju ćemo provesti zajedno.. da mi je frka.. da bi mi lakše bilo da se sve ovo ne dešava, a da se ipak dešava, i da ja to dopuštam.. da mi se u glavi smenjuju slike, nekih da varijanti, i nekih ne varijanti..

da sam ga sanjala pre nekih nedelju dana, i napisala mu to, pitao me kakav je bio san, rekoh mu, jako lep, grlili smo se baš, samo to, ali neki mnogo lep osećaj.. na šta mi odgovorio, samo grlili? eh.. moji su snovi o tebi, much more passionate, and generally x rated :)... hm..

doći će da me vidi na pauzi za ručak, a onda čekati do uveče da završim posao..

u suštini, razmišljam, da bolje da ništa ne počinjemo.. jer ako dopustimo nešto, gde povući granicu.. i ko da je povuče..

so, friendly, kažem sebi i smirujem se :) lakše dišem kad tako razmišljam.. što samo potvrđuje obrnuto, znam..

pitam se zašto on dolazi.. šta zapravo hoće od mene?.. mislim, znam šta hoće. i znam da nije samo to. ali na ovaj način, možemo uništiti sve. lepota našeg dosadašnjeg odnosa je bila u tome, da je bila nekako čista.. samo pozitivna osećanja, kroz koja se provlačila želja, okej, ali nikad preko granice, pa, granice ispravnosti, nazovimo to tako.

posle nekih stvari ne vredi kajati se. kad se dese, ne mogu se izbrisati gumicom, a tragovi ostaju..

da li ja želim da budem ta koja će da doprinese nesreći neke porodice?.. mislim o tome, i odgovor je, definitvno ne. ha, definitivno. well...

postoje momenti u kojima pomislim kako je ono što osećam prema njemu, ljubav.. ali isto tako osećam, da bi se skoro sasvim lako, mogla pretvoriti u mržnju.. (okej, ne baš, ali..)

...

uglavnom, videćemo se, pa ćemo pričati.. izaći negde u grad na večeru.. uz sveće, u polumraku, to bih volela.. da se prostor cakli samo od iskrica u pogledu :)..

a onda, bolje da odemo u moj stan, nego u hostel.. da mu dopustim da spava u mom krevetu? ili u dnevnoj sobi, na dušeku na podu.. uh..

tu mi već pada mrak na oči :).. ......

sub - 16.08.2008

Slika br. 2: On & ja

Elem, baš kao što već i vrapci na grani znaju, nas dvoje smo u b(m)raku već devet od 11 godina koliko smo (nazovi) zajedno..

Mnogo je kume 11 godina.. Pa, jeste. Znamo se mnogo dobro, a opet, kao i da  se ne poznajemo.. Odnosno, odoh ja u stranu o kojoj nisam htela..

Nemamo decu. Nikad nisam koristila nikakva kontraceptivna sredstva, ali nikad nisam ostala u drugom stanju. Nije da nije bilo perioda kada nisam baš želela da se to dogodi, ali, činjenicno, nikad nisam bila ni luda za tim, u smislu da mi je to bilo baš na prvom mestu u životu. Uvek su mi neke druge stvari bile važnije i preče od toga, a, iskreno rečeno, toga sam se i pomalo negde u dubini, plašila.

Posle nekih pet godina krenuli smo i na raznorazna ispitivanja, ispostavilo se da smo oboje potpuno zdravi i da, bar što se fizičke strane tiče, nemamo nikakvih problema da postanemo roditelji.

Onda je sledilo više od godinu dana sa nekim lekovima za pojačanje ovulacije (kao), bez uspeha.. Nakon čega je sledilo tri meseca IUI-a (inter uterus insemination) takođe praćeno lekovima, ništa.. Moralo je da bude dva meseca pauze, pa onda još tri pokušaja, nakon čega smo odustali.

Tačnije, ja sam odustala.

Idući korak je trebalo da bude vantelesna. U jednoj privatnoj klinici, prošli smo kroz sve pripreme, dali su nam početne lekove i instrukcije, ali ja dalje od toga nisam uradila ništa. Bilo je to pre dve godine, otprilike kad sam počela da kuckam ovde ovaj blog...

E... Umesto toga šta je bilo, znate i sami..

Zašto sam odustala? Ni sad mi nije baš skroz jasno, ali ima tu više faktora.. Jedan od njih je taj, što me je on krivio za to što nemamo dece. Ne moram da kažem koliko mi je to teško padalo. Drugo je, što je na račun toga, krenuo da me ucenjuje, kao, mi nemamo dece jer ti imaš neke druge stvari koje te odvlače od tog "cilja", znači, trebaš potpuno da se odrekneš svega (uključivo svoje prijatelje i viđanja sa njima itd), i da se za dve godine tj dok naše dete ne napuni godinu dana, posvetiš samo tome. Naravno, ako treba i da ne radim.. Treće, počela sam da se pitam da li je slučajno što nas dvoje nemamo decu...

Na klinici su nam rekli da nekad, iako ne postoji fizički uzrok, nečije jajne ćelije i nečiji spermatozoidi jednostavno ne žele da se spoje. Ako je tačno ono da "bodies never lie", da li je to neka poruka za nas koju ne želimo da čujemo ni vidimo. Pritom, rekoše, da je sasvim moguće, da bi oboje sa nekim drugim, imali decu bez ikakvih problema..

Ne znam..

U međuvremenu sam se dva puta bila zaljubila žestoko, drugi put u već pominjanog No. 2.. Prvi put sam potpuno izgubila glavu, drugi put skoro pa potpuno, srce ... Želela sam da budem sa nekim drugim, trebalo mi je da osetim da sam voljena takva kakva jesam i da volim ljubavlju kojoj mogu da se predam potpuno. 

Htela sam, i da on bude sa nekom drugom, verujem da bi sve lakše bilo da se to desilo.

Sa no. 2 sam otišla na tronedeljni put, o čemu sam ovde pisala, nakon čega se on odselio, od čega je prošlo evo godinu ipo dana..

No međutim, nije se desilo ništa, za svo ovo vreme, ni tamo ni vamo. Bukvalno, naš život kao da je stajao u nekom vakuumu, u prostoru ograničenom našim neželjenjem da krenemo jasno u nekom drugom pravcu.

I sad smo tu.. Ponovo smo nešto kao često krenuli da se viđamo, on ne spominje više sulude zahteve, a ja pomišljam, da možda ipak probamo, taj ivf..

Pa ako ne uspe, bar ću znati da sam probala sve što je bilo do mene, i nauke, jel. Pomisao na sve što treba da se prođe u tom procesu mi je i dalje skeri, i to vrlo.. Ne treba da spominjem koliko je sve to i skupo, negde oko pet hiljada evra, cirka, minimum.

Ali ponovo razmišljam o tome. Razmišljam o mogućnosti da postanem majka, i to me privlači..

Naravno da imam i misli o tome, kako nisu sve žene rođene da budu majke. Jednostavno, nisu. I ta činjenica ih ne čini manje ženama.

I eto.. čeka se na termine za konsultacije i po mesecipo dana.. ali krenuću ka tamo, pa dokle stignem..

Znam da će on biti tu i zato ne brinem mnogo oko toga šta se dešava sada.

Hoću da ignorišem to što mi je srce pomao sleđeno i taj neki osećaj ili potrebu da pobegnem.. pa da probam nešto drugo, za promenu..

Usput živeći sebe..

edit:

...

muse u marlay park-u, 13og avgusta leta gospodnjeg 2008og

recorded by marija@

pon - 11.08.2008

Slika br 1: On & ona

El se seća neko jedne priče o njemu, od pre dve godine, napisane ukratko samo u jednom komentaru.. I o njoj, sa kojom je želeo da bude, koju je pitao da mu bude ljubavnica, i ona je pristala, sa kojom je trebalo da se vidi za novu godinu, a tek je kraj avgusta, početak septembra bio.. Pa su se onda dopisivali, izmenjujuci strasne i nežne emocije i reči preko tastature, a prsti se žarili čekajuci hladni i snegom zavejan decembar.. Pa sam ja rekla, da je to što se mene tiče okej, iako mi nije bilo ni svejedno ni lako.. Pa je decembar došao, i on otputovao za Beograd.. pa je bio vrlo iznenađen našavši je u poodmakloj trudnoći, koji četvrti mesec, sa nekim drugim, oženjenim likom, ocem dvoje male dečice..

Pa od njih, tad, nije bilo ništa, osim susreta, neke priče uz piće koja je trajala satima, ali u suštini, ništa..

E. Dugo ta priča nije imala nastavak..

Viđali su se, doduše, o svakoj njegovoj poseti zemljici Serbiji nam.. Prošlog leta, bas kad je devojčica zaspala izašli su negde na splavove, pa na neki striptiz tamo na reci, pa na sladoled u centru, pa do nje kući, i sedeli do ujutru ispod strehe jedući nekakve kokice i smejući se.. Ali ništa.. Još uvek ništa..

Ovog proleća je njemu umrla majka, pa je u Beogradu bio počesto.. Poslednji put prošlog meseca, meni je javio da će se videti dva sata pre sastanka ugovorenog kojih mesec dana ranije.. Okej, svako piše svoja pravila igre koja onda za njega isto važe.. Da, videće se samo na pićencetu.. naravno, ništa nije to ozbiljno, sve je samo jedno dobro zezanje.. I njeni mejlovi, i poruke da joj nedostaje, da joj je žao što se nisu viđali češće, njegovi komentari da su odavno trebali da budu zajedno.. Zajebancija, baš onako, čista..

Ovoga puta je nakon šizenja gradom odveo u svoj - naš stan.. Pa su tu samo sedeli do jutra, dok sam se ja prevrtala po krevetu hoteći da spavam, al zaspala sam tek oko pola pet.. Kaže da su se tad negde razišli.. Nije bilo ničega, ništa da ne brinem..

Dusso.. pa jebote dokle više.. Kad se znamo, i kad te znam, i kad ne umeš da lažeš, ništa.. Pa kad ti rekoh da mi kažeš istinu jer je totalno bezveze da se zamajavamo kao tinejdžeri a odavno to nismo, si mi rekao, da ćete se videti ponovo, kad odeš za dva meseca tamo, da bi tako silno želeo da je kresneš, i da je to oduvek postojalo u tebi.. Ma nemoj, okej, sad smo otkrili toplu vodu.. Ali da, kao, znaš, da nije ona devojka za tebe, jer, nije dovoljno iskrena, i nema dubinu u odnosima prema drugima.. Ha!..

Trebalo je da idem sa tobom za tih dva meseca, ali sad se pitam, da li.. i pomišljam, možda ipak ne. Jasno ti rekoh, ali zaista, čini kako smatraš. Ako spavaš sa njom, ne znači da treba da je ženiš, a i ako to budeš poželeo, nije nikakav problem. Traži svoju sreću i ja ti je od srca želim....................

sre - 09.07.2008

s vremena na vreme bih mu govorila, ti ne poznaješ mene.. ima toliko stvari o meni koje ne znaš..  kao na primer šta, rekao bi.. mnogo toga.. odakle da počnem... svejedno mi se sviđas.. ništa u vezi tebe što ne znam ne može to da promeni, siguran sam.. osećam to..

ali istina je.. da sam drugačija.. ne toliko drugačija da bih pripadala potpuno drugačijima. ali dovoljno različita da ne mogu da budem među istima. i to je ukratko moja prokletost. ništa na šta se može biti ponosan...

ni tamo, ni ovamo, ni od jednih potpuno. ni ovi ni oni me neće. ili ja njih neću. 

...

ali me intrigira. pomislim, ako mu se ja sviđam mora da je i on drugačiji onda. i to me privlači. nikad me nisu privlačili isti. morali su da imaju nešto, da se razlikuju.

što više, to bolje. u svakom smislu. probala sam ih. neke gustirala polako. neke samo želela i nikad ih nisam niti ću ih ikad imati. jer su u ekstremnoj kategoriji.. znam to. crtam linije svoje sudbine. oštrom olovkom. narezanom rezačem sa praškog aerodroma koji mi je slučajno bio u prolazu.

...

samo da se ne zaljubim ponovo. iako osećam kako mi srce zatreperi pri svakom zvuku mobilnog kad stigne poruka, za koju znam da je od njega čak i pre nego je otvorim. jednostavno znam.. jer ako dozvolim to sebi i prepustim se, znam da tad rušim sve granice i sva pravila. i odlazim izvan matriksa.

a on btw pomalo liči na kianu rivsa. iz prvog dela... mada to uopšte nije bitno. volim trenutke u kojima se ode izvan ograničenosti materijalne pojavnosti...... mmmm fantastično..

...

btw dok god je ovako, svi će bit pravi, i svi će biti pogrešni........... just a note 4 myself 2 remind me

laku noc ;)

pet - 04.07.2008

ee, da mi je neko rekao da ću ja o ovome da  pišem.. mislim, "ja?!? rasturila brakove?!? ta ajte molim vass.."

no međutim..

imam sad jednu situaciju u kojoj mogu mnogo dobro da se posmatram, i bilivitornot, verujem da je ova priča tako nekako opštečovečanska, civilizacijski i historijska štobisereklo..

i u meni lagano ali postojano, teku dve priče, i svaka svoje roni..

---

ustvari ne bi ove priče ni bilo, ne da  je pera na vreme otišao u policiju već, da nisam već jednom - lažem za jednom al ajd sad, kroz sve ovo prošla..

ali to jednom računam, ovo ostalo, uh.. je bilo drugačije... jel...

vrlo jasno ja ovo izlažem, naravno, nema šta :ddd

nego, da se vratim na temu

---

jedna: ej bre, el si normalna.. igraš se sa vatrom.. a znam ja te tvoje priče, dođi da razgovaramo, pa onda kao, samo da se zagrlimo, mm da mu dodirnem kožu, ili on meni.. sve to nije stvarnost, to je poezija..mmmm, milina.. ili, kao, znam da smo to u mislima uradili nebrojeno puta, pa ne znate se od juče, koja je razlika.. nemoj mi bre te fore.. drug, koji je uvek bio nešto više od toga... koliko si iskreno puta bila zaljubljena u njega i koliko si puta sipala hladnu vodu na glavu zbog njega.. dobro je, pa mu nikad nisi priznala šta zaista osećaš prema njemu i šta budi u tebi..

jer sasvim je glupo igrati se s detetom.. sem toga, dete koje ima dete.. nije oženjen - ajd sad da tehnikališemo..

mada to što se ti njemu sviđaš nema u suštini nikakve veze sa njom..

pa ipak, ako on ne vodi računa o njoj, zašto ne bi ti.. o nekoj drugoj ženi koja si zapravo - ti, samo su obličja različita i uloge se menjaju..

hm, da, dobro je ovako.. ostani na distanci.. kad ti srce ubrzano zakuca a ti ga pusti, nek se raduje.. ne guši to, znam da je teško, ali znaj gde je granica.

a ako stvarno želiš da podeliš to s njim što on želi, onda ga pozovi na drugi put.. neka joj kaže.. ako je hrabar.. zaista.. viteški.. ako ne, znači da nije bio spreman.. jbg.. možda će nekad u životu barem razmišljati o tome.. a i to je nešto, ako ga zaista, eh, voliš.. na neki način..

--

druga: uh.. dušo.. dođi mi.. zagrli me, i ljubi me, nežno, kao što jesi.. želim da osetim težinu tvog tela na sebi, svaki korak da traje, da ti pokažem neka druga carstva.. da isključim mozak na trenutak, taman toliko koliko da budem sa tobom.. sutra nek misli o sebi.. to može biti naš svet, ili trenutak, odvojen od stvarnosti.. .. i ako ti ne misliš na nju, zašto bih onda ja.. zašto bih ja to preuzimala na sebe? zato što znam vise? samo zato što znam?

sećam se pre neke tri godine kad sam te baš jako želela, i napisala tu priču o tebi na nekom drugom blogu, bilo mi je lakše, pomoglo mi je da te izbacim iz sistema.. da li će i ovog puta da mi pomogne? ako je samo strast u pitanju, zašto te nisam već zaboravila, bila sam sa future ex ali ništa, samo jedna misao na tebe i sve je ponovo tu..

a i on, stvarno muškarci kao da imaju neki detektor za to kad se ženi dešava nešto na drugoj strani.. kad je poslednji put bio takav prema tebi, ili to što ti šalje poruku večeras, ako nemaš neke planove za večeras, došao bih..

ma dođi, nije frka :).. meni mislim..

---

kao pijana sam, a ne pijem ništa..

navijam najiskrenije za ovu prvu..

a radujem se što cu da ga vidim.. tačnije, jedva čekam.. valjda oči neće da me odaju ...

...

pon - 30.06.2008

majka drugi deo će doći nešto kasnije..

sad moram da vam kažem šta se dešava u skorije vreme :) hope u wont mind ;)

hm.. odakle da počnem...

pa, pre mog preseljenja u glavni grad, živela sam i radila na jugu, jugozapadu ove zemljice. moja prethodna firma se po mnogo čemu razlikovala od ove sadašnje. naime, u njoj je bilo samo petoro zaposlnih, uključujući i mog šefa i njegovu ženu. znači, bez  njih - nas troje.

e sad.

G. je bio potpuno izgubljen tip. razveden, sin od nekih cca. 4 godine. tad. jedan pogled na njega i sasvim je jasno zašto je razveden. sin je otprilike bio nešto najbolje što je uradio u životu. dok bi jeo, potpuno bi se umazao kao dete od tri godine. itd. da ne navodim detalje, a i ne seća mi se. njega.

Ali E. ... E je bio nešto-sasvim-drugo. počeo je da radi u firmi nekih mesec dana posle mene. doselio se sa severa, zbog devojke sa kojim je bio već nekih godinu dana. i koja je, da, bila u drugom stanju. tad.

ustvari, E. je bio sve što G. nije. prvo što primetiš kad uđe u prostoriju to je njegovo neko aristokratsko uspravno držanje, i krupne crne oči u kojima se nazire dubina u kojoj ti je jako prijatno da se ogledaš..

nisam to primetila odmah.. samo mi je bilo lepo da pričam s njim, nekako smo se kapirali sasvim, bez puno reči. ja sam bila na distanci, to mi je kolega, koji sem toga ima devojku koja samo što se nije porodila.

počelo je sa malim nazovi komplimentima.. kako sam drugačija od ostalih koje je upoznao, to prvo. a onda je krenuo da mi se otkriva, lagano, ali bez puno opreza.. imao je poverenja u mene, za kratko vreme, kao u nekoga koga bi poznavao desetlećima. na neke njegove opaske samo bih se nasmejala ili zahvalila. uljudno, jel. (prijalo mi je, da).

E. je dao otkaz, posle nekih godinu dana, žena mog gazde je bila prilično ljubomorna na naš bliski odnos, ma kako to zvučalo. bilo je nepodnošljivo - scene koje je pravila i sve. žena (pardon devojka - uvek se ljutio kad bih ga pitala kako ti je žena, i odgovarao, nije mi to žena, to mi je devojka :d) mu se porodila, dobili su ćerkicu..

a onda su krenuli smsovi.. hey beautiful, hey gorgeus, hey sexy.. how are you.. where are you.. i dalje nisam obraćala paznju.. samo mi se nešto toplo razlivalo oko srca pri svakoj takvoj neočekivanosti :).

nisam rekla, E je ravno deset godina mlađi od mene. dete - iako jako zrelo i jako lepo dete. i zgodno, uff.. no međutim.

jednom je izašao u grad i popio verovatno malo više nego što j trebalo :) u pola noći poslao mi je poruku u kojoj mi kaže kako mu nedostajem, kako ne može da prestane da misli na mene, kako mu se jako sviđam.. da je u početku mislio samo kako jako lepo izgledam (a verujte mi na reč da stvarno nisam ništa specijalno) ali da je onda vremenom uvideo kako sam jako vredna kao osoba.. itd. itd...

E. se, da, zaljubio u mene.. totoalno.. strašno...

u mojim odgovorima sam ga kulirala, uvek bih pomenula njegovu devojku, koju smo jednom, sasvim slučajno, moj muž i ja sreli zajedno sa njim u velikoj garaži u centru grada i sišli smo zajedno liftom sa petog sprata na ulicu.. ja sam se baš obradovala kad sam ga videla, a on je bio potpuno uzdržan, ništa mi nije bilo jasno. tad.

sad kapiram.. slao mi je poruke kako se ne razume sa devojkom sa kojom živi i kako su kupili kuću i preselili se i kako je sa njom zbog devojčice koju bi mu oduzeli ako bi se razisli..

u međuvremenu sam se ja odselila prvo u jedan grad kojih 100 km odatle, a onda nakon još godinu dana, u dablin.. od kad smo se upoznali prošlo je dakle neke 4 godine..

mislila sam da će vremenom sigurno zaboraviti na mene. prošlo bi nekoliko meseci između njegovih poruka, ali su stizale, gotovo redovno, svako neko vreme.. ja bih mu odgovarala kako sam puno starija od njega i kako treba da nađe zajednički jezik sa njom, majkom njegovog deteta, njegovi odgovori su bili kako godine ne znače ništa da ne pričam gluposti i da izgledam fenomenalno i da je njegov život pakao. i sve tako.. da je tu za mene ako mi bilo šta treba. mislila sam kako je E. jedan od dvojice najboljih iraca koje sam ikad upoznala. mislim to i sad.

... zašto sve ovo pišem..

jer mi je jedna poruka od njega stigla pre nekih nedelju dana. da želi da me vidi. rekla sam mu da bi i meni bilo jako drago da vidim njega. što je istina. ali da će se to kako stvari stoje desiti u raju, ili u paklu :d sad kako već.

a on mi je odgovorio, da zaboravim o susretu u raju i u paklu, i how about a romantic meeting with him.. . pitah ga u polu šali jel bi došao ovde, a on mi odgovorio da bi zbog mene došao bilo gde, just to say it.

da bi mogli da odemo na neki kratki put i budemo zajedno, ili da dođem u njegov grad, ako želim ponovo da ga vidim, . itd.

i sad sam tu.

nisam mu još ništa odgovorila.

prvi put posle tri godine je skupio hrabrosti da mi predloži tako nesto. ne mogu da verujem da to u njemu još uvek traje. sviđa se i on meni, nije da nije. ali da li da uradim to..

illicit affair - kako je nazvao..

mogu da zamislim kako bi nam bilo dobro kada bi bili zajedno. mogu da osetim sve to samo da zatvorim oči. njegovu dušu, telo, sve. ali da li da uradim to.

znam šta znači kajanje i tajna koju nosiš u grob kao okove oko nogu. da se vidim sa njim i objasnim mu sve. da li bih imala snage da ga zaustavim. da li bih želela. da li bih to rekla svom budućem bivšem ili ne.

eto. svaka mi čast ako sad objavim ovo :)

pozdravljam vas.....................puno!

m.

edit:

sub - 14.06.2008

ali šta o njoj...

znam, obećala sam.. od tog obećanja prošlo je više od.. mesec dana..

u međuvremenu, svašta, i ništa.. velika gužva oko administrativnih poslova.. položila sam vozački, sad sam ponosna vlasnica irske vozačke dozvole.. skinula sam oznaku L (ludak za volanom) sa fijestice.. vozila sam je na servis, prvo sam morala da joj promenim glavu zadnjeg desnog točka, a onda i na redovni servis - filteri, ulje i sve redom, plus, kaiševe, brisače i prednje gume.. cena, sitnica (da, da :)) kako god, sad smo ko nove, i ona i ja :)

onda sam išla u revenue ofis (hm, nemam pojma kako bi se to prevelo - možda nešto kao poresko?) i predala sam zahtev za naknadu takse jer rentiram stan. nisam ni znala da to može, pa sam predala za sve godine unazad - uglavnom od 2004e su primili jer je ranije zastarelo. al nema veze, kanulo malkice para pa sam u celini u plusu :)

onda sam konačno razgovarala sa šefom i rekla mu da stvari ovako više ne idu. mislim volim ja svoj posao i sve je to okej, ali brate, ovde samo u prvih pet meseci tekuće godine inflacija bila pet posto, da ne pominjem da mi je u oktobru prošle godine rekao da će mi u februaru povećati platu a od tad prošlo tri meseca. itd. kako god, "veliki" razgovor je bio zakazan za ovu sredu, tokom kojeg se desio samo prvi deo razgovora - ostatak pomeren za idući petak, usled nekih njegovih neodloznih poslova. hm. dobro. sačekaću i taj petak, živo me zanima.

pa ću valjda da prodišem malo. kako sad stvari stoje, ne bih mogla da dođem naleto u srbiju. a jebeš ti takav život. neću brE tako da živim, rekoh mu nisam džabe išla 18 godina u školu, a i ne živim u srbiji :o)..

prošla je evrovizija, prošli su izbori, ne bih da komentarišem. ovo potonje mislim.

a nisam htela o tome. hm, majka jel..

pa, počelo je to ovako nekako.

ali nešto sam vam ostala dužna još od onomad. slovak taj.. da, ubrzo nakon onog razgovora sam se povukla iz toga.. verovatno mu nije bilo jasno, al jebiga nije ni meni. uglavnom, iako mi nedostaje s vremena na vreme i pomišljam na to da ga okrenem, znam da to neću uraditi. i, dobro je tako.

vikend početkom juna je bio tzv produženi ovde - ponedeljak se nije radio, benkholidej, i provela sam ga sa mužem u istraživanju najsevernijih delova irlandije.. ubava priroda, samo tako, vreme beše izmisljeno.. prelepo.. on kaže da odavno nismo nili tako dugo zajedno, a ja osećam da nikad nisam bila dalje od njega. i, da, dobro je tako. zvao me sinoć, hoće da dođe, okej, dođi. razmišljam da danas s njim definitivno raščistim neke stvari. nismo mi jedno za drugo. ako me za jedanaest (i slovima: 11) godina nisi shvatio, nećeš to moći ni sad. znam to. tako da, bolje svako svojim putem. da omanjimo ova viđanja. da nađeš neki drugi pravac jer ovaj ne vodi ničemu.

spremna sam da započnem svoj neki novi život. neki bolji, a nekad je i biti sam bolje.

i bejah prošlog petka na certu radioheda - u malahajd zamku. mislim, koga zanima nek pogleda na jutujubu, okačih nekoliko videoklipova - ukratko, mnooogo dobar koncert.

elem, majka..

(dramska pauza, kokice i takoto)

tu priču bih mogla započeti sa detinjstvom i najranijim sećanjima, sebe, nje.

reći da sam od malena bila drugačija - samostalna, samodovoljna, kreirala za sebe svet u kom bih se osećala dobro i u koji nisam dopuštala pristup svakom.. pravila igre, ako hoćes kako ja hoću - okej, ako nećeš, i to je okej, ja ću sama.. takva sam bila.. volela sam da sebi namestim recimo sobicu za igru, da je obavezno ogradim, makar jastucima od kreveta, i da unutar tog prostora napravim sve da bude ugodno oku, da bude lepo. ne može sad tu neko razmaženo derište da mi ulazi i da mi ruši to ili da razbacuje okolo. i onda sam unutra namestala svoje lutkice, sekla neke materijale (lažem, jako često baš svoje čarapice jer su bile za to ekstra zgodne :o) i šila im haljine, kapice, bluzice i slično. pravila sam od nekih kutija ormariće, sa fijokicama, sve onako ko pravo, i slagala njihov veš unutra.

ili pri jelu - sve je moralo da ima svoju posebnu tacnicu, svoju kašičicu, svoj tanjirić, šoljicu. 

itd. znači da ima neki red. neki smisao. i poštovanje. kad sam bila beba, volela sam uglavnom dugo da spavam, budili bi me da jedem. (bila sam mršavica, jer me strašno mrzelo da jedem i nikad nisam kontala što me sad prekidaju u igri zbog nečeg što je tako dosadno kao što je - žvakati neku hranu bzvz. a i volela sam stvari naopačke - leti, po dvorištu u čizmicama - crvenim, na šniranje. uf, milina. zimi - po snegu, u papučama bosih nogu.

možda naopačke, ali meni je tako odgovaralo. i bila sam da - hepi.

- nastavak u sledećem broju - (čisto da vas ne udavim odjednom, ako već nisam :o)) -

ps.

...

radiohead, in rainbows - početak certa

all i need